Često, skoro svaki dan idem kod najbolje prijateljice, iskreno za mene je ona mnogo više, ali nikada joj to nisam rekao. Obožavam sve što je vezano za nju. Mrzim palačinke, ali kada ih ona priprema jedem ih sa velikim uživanjem, iako, baš ih grozzno radi, na granici jestivosti su, ali meni su najbolji. Imam 23 godine i odlučio sam da saznam na čemu sam kada je naš odnos u pitanju.
Neki dan sam odlučio da odem u krajnost, kupio sam neki prsten sa ciljem da je zaprosim, šta bude da bude. Bio sam kod nje i baš je pripremala palačinke. Polako sam se privukao iza njenih leđa sa ispruženom rukom i prstenom u otvorenoj kutijci. Tamam sam bio zazinuo da joj kažem, DA LI BI SE UDALA ZA MENE?, a ona je vrisnula NEEEE, IZGORIŠE MI …
toliko je vrisnula da sam se prepao, trznuo i kutijca sa prstenom je odletjela iza frižidera. Kasnije sam pokušavao da ga na brzinu dokučim, dok je ona izlazila do kupatila i u drugu sobu, ali nisam uspijevao. Ne znam, možda je to neki znak da ne bih trebao da joj priznam moja osjećanja prema njoj. Možda bih je time skroz odaljio od sebe.
Nema komentara:
Objavi komentar