Sreo sam je sinoć. Nakon par godina sam došao u “taj” grad i sreo sam je. Bila je sama, kosa pokupljena u punđu, u trenerci i patikama, nešto namrgođena. Kupovala je cigare na trafici. Nije me ni primjetila. Ja dobacim: opet si nešto ljuta, nije valjda opet na mene? Okrenula se i pogledala me, riječi nije izustila, samo me par trenutaka gledala, okrenula se i otišla.
Gledao sam za njom, kroz glavu mi je prolazilo sve ono što sam gradio sa njom. Par godina braka, onolika ljubav, sve je nestalo. Ja sam bio kriv. Prevario sam je i nakon toga se razvela od mene. Ne mogu da je izbacim iz glave. Čini mi se da je još volim iako sam vjeren sa drugom. Život je kur*a.
Nema komentara:
Objavi komentar