Ja sam imala samo dve godine kada je moj deda isterao moju mamu i mog oca iz kuće, i tako samo sa ladom preselili smo se kod strica, dok se gradila naša kuća mami utvrde karcinom dojke, i preko neke veze je pošalju za Sloveniju. Terapije i troškovi skupi, pa je tata radio i dan i noć, dok mene stric i njegova porodica ‘čuvaju’, ljudi ja za njih nisam postojala.
Ja sam sa dve i po godine sama sebi postavljala da jedem, čistila taj tanjir kako sam mogla, sama se oblačila, nameštala krevet, kupala apsolutno sve! U međuremenu se i naša kućica završila tu sam prešla sa tatom koga sam viđala samo ujutru pre nego krene na posao. Posle skoro 2 godine moja mama se vrati iz Slovenije.
Ja već 4 godine, naravno da je nisam prepoznala, a da ne pričam što mi je trebalo skoro godinu dana da se naviknem da neko živi sa mnom i da uopšte neko treba da se brine o meni. Pa kad me ljudi posle kritikuju kako sam zatvorena osoba, pitam se da li bi to radili kad bi znali šta je razlog tome…
Nema komentara:
Objavi komentar